ŽAO MI JE RUSTEMA – ŽAO MI JE ČOVEKA
ili
književno-kritička recenzija za rukopis knjige poezije
RUSTEMOV AH
Nermina Delića
Pola veka već protutnjalo je pored mene od onih dana od kada pišem. Ponešto se i zaustavilo negde. Možda je samo zastalo, a ja u tom dugom, i ponekad maglenom vremenu pročitah brda knjiga. Koliko – ne znam, ali uglavno sve ono do čega sam došao. I napisao sam dosta: pesme, romane, pisma, novinske reportaže, priče, pesme za decu, rasprave, i mnogo kritika, osvrta, prikaza, preporuka, saveta. I nikada nisam do danas zastao?
A danas?
Danas stojim pred ovim novim rukopisom zatečen, pomalo sa nevericom, sa radošću kojoj i ne znam ime, sa izvesnim strahom i velikim poštovanjem.
Zatečen sam – jer nešto ovako dobro nisam očekivao; sa nevericom – zato što je uvek prava retkost da ovako mlad čovek iznedri ovako lepe i jake misli; sa radošću – svestan sam da je rođen, da živi i da će još mnogo stvoriti ovaj mladi autor; sa strahom – plašim se da zadatku koji je preda mnom neću uspeti dati dobar odgovor, i poštovanjem – jer su stihovi sabrani u ovoj knjizi poštovanja vredni.
Dok preda mnom drhte ova slova osećam se slobodno, moćno i skoro pobožno, kao da mi je u rukama neka svetačka knjiga; kao onoga dalekog septembra 1981. godine u Fojnici kada mi je efendija Mensur darovao Kur'an sa posvetom: „…da čitajući ovu svetu knjigu nađeš zrnce radosti i zadovoljstva… … istina nije samo u jednoj knjizi…“
Plašim se, zaista se plašim, da ovoj poeziji nisam sasvim dorastao. Ova poezija prevazilazi moja skromna znanja o poeziji uopšte. Teorija o književnosti, čini mi se, moraće pretrpeti izvesne promene i dati za nova stremljenja i nova tumačenja, ali – to je zadatak nauke i književnih teoretičara.
U današnjoj poplavi novih pisaca, koji sebe odmah posle dve tri pesme predstavljaju „književni-kom“, plašim se da nam i potop ne zapreti. Čitam dnevno često i više od stotinu raznih pesama raznih autora. Među njima ima jako, jako dobrih, ali je daleko više onih koji samo misle da su to. Čitajući pesme malđanog pesnika NERMINA DELIĆA reči mi zastaju negde u grlu i na usnama, kao što nekad davno Adamu zastade jabuka. Oči jure u povratak na vrh strane, na novo čitanje, misao – u nadanje da će već za koji konak ovaj mladi i nadareni poeta osvojiti srca čitalaca celog sveta…
Ko je, zapravo, Nermin Delić?
Odgovor još uvek nije tako težak: mladić, učenik, srednjoškolac, mladi poeta, administrator Fb portala Poezija godine… Otvoren mladić slobodnih pogleda, oštrog uma, visoke socijalne intelegencije, voljen, sposoban da voli i očara, odgovoran, zaljubljen, tih, zabrinut, optimista… U biografiji ovog mladog autora ima više reči.
Sve ovo izrečeno do sada samo je deo uvoda u ono što bi trebalo kazati o Nerminu Deliću – budućem velikom pesniku i književniku, koji tek ovim delom uzima zalet za maratonske pesničke staze. Moja želja je da kažem i ono što sam imao za cilj pre čitanja rukopisa poezije stavljene između korica knjige koja ima izazovan i veoma promišljen naslov: RUSTEMOV AH.
A ko je Rustem?
Istorija je zabeležila više ljudi pod ovim imenom. Na mene je najbolji utisak ostavio Rustem-paša (Okanović), rođen oko 1500. godine u Skradinu, odveden na Portu, školovan, postao Veliki vezir i čuvar državne kase velikog Otomanskog carstva, vojskovođa sa činom generala.
Rustem na turskom jeziku znači junak.
U mom slobodnom prevodu na neki pesnički jezik ta reč znači ČOVEK. Čovek u opštem smislu reči bez obzira na boju kože, naciju, veru, zanimanje. Svi smo mi Rustemi. Žao mi je Rustema – žao mi je čoveka!
Ovo Rustemovo AH je ustvari uzdah. Uzdah koji znači neko olakšanje posle napora ili možda svih napora. Ovo ah dolazi svakako posle onoga: oh, eh, uh i ih. Ono je žal zbog onog pogrešnog oh, onog gadljivog i ljigavog ih, onog pokajničkog eh, i onog užasavajućeg uh! Verujem da je naš autor posle završetka ovog rukopisa izgovorio ovo ah sa vidnim olakšanjem i čekanjem da knjiga stigne do ruku onih kojima je i namenjena.
Nermin Delić, da li slučajno ili namerno, za glavnog junaka knjige kome posvećuje više pesama izabrao je ovo ime. O svom junaku piše sa pohvalama i sažaljenjima, često ironično, pokatkad opominjuće i preteće, ali uvek i uvek sa poštovanjem koje zaslužuje čovek. Njegov Rustem ima mnogo vrlina, ali i dosta mana. Živi sa verom, često ne poštujući je, sa nadom – koja mu ne sledi želje, sa strahom kao i svi mi kojima je ovo zlo vreme donelo nedaće i nesigurnost, sa nevericom u sutrašnji dan i verom da će se ipak završiti… Živi zato što mora više nego što želi, vispren i domišljat, ponekad ispada glupav, svoj interes štiti, ostale ceni. Voli da se pohvali, da se ističe, da pokaže hrabrost i kada je u tesnacu, da pokaže sabranost i kada se očekuje raspojasanost.
Pesnik Nermin Delić za naslovnog junaka knjige nije odabrao, verujem, konkretnog Rustema. Odabrao je ČOVEKA, pojavu u društvu u kom su mnoge stvari izopačene, poneke okrenute i naglavačke, vrednosti premeštene i zamenjene sa nekim drugim vrednostima koje su nejasne, nesigurne i izmišljene, vreme postalo nevreme, čovek se promenuo u ono što ne bi trebao biti. Ovo vreme kada su moralne vrednosti na niskom nivou, kada snaga čoveka „u topuzu leži“, vreme kad nam na pamet često dođe ona poslovica „budala se diči onim čega se pametan stidi“.
U ovoj knjizi najviše je socijalnih i socijalno-misaonih pesama. Mnoge su iskazane na autobiografski način, a sve vrlo konkretnim i živim pesničkim jezikom razumljivim čitaocima svih uzrasta, dopadljivih čitaocima svih socijalnih grupa, svih obrazovnih profila i zanimanja. Jezik koji koristi je jezik sredine u kojoj živi. Ima mnogo reči koje su poreklom iz turskog jezika, kažem lepih reči, razumljivih i koje nikada nisu prestale biti u upotrebi. Danas ove reči ne moramo smatrati tuđicama nego rečima sredine – rečima bosanskog jezika. Ovo govorim vrlo afirmativno! Poneka reč je i arhaizam. Nermin želi da to otrgne od zaborava više od želje da tom rečju očara čitaoce.
Motive za svoje pesme Nermin nalazi svuda, ali vrlo vešto prilazi obradi teme. Čak ni u jednoj pesmi nije „zalutao“ i nije izostavio odgovor na sebi postavljeno pitanje. Njegove pesme su priče za sebe vezane zajedničkom mišlju vodoljom koja spaja sve pesme u jednu zajedničku nisku koju bismo mogli i drugim imenom zvati, ali ćemo se zadovoljiti time da za ovu knjigu, ipak, kažemo da je to knjiga lirske poezije.
Nermin Delić ume pravilno i izdašno koristiti sva pesnička izražajna sredstva, mnoštvo stilskih figura, posebno alegoriju i simbol.
Za ovog mladog autora ne možemo kazati samo da je on pesnik sutrašnjice. On je i pesnik današnjice, a uveren sam da će u narednom i skorom vremenu biti veoma zapažen i da će njegove pesme krasiti stranice srednjoškolskih čitanki i biti deo obavezne lektire jer se iz pesama Nermina Delića uči i jezik i istorija, filozofija i sociologija, svakako i psihologija. Uči se život ovakav kakav jeste, a mogu se naći uputstva kakav bi on trebao biti.
Za ovoga autora se sasvim odgovorno može kazati da je čovekoljub. On žali sve stradalnike i zamera svima koji su doprineli tom stradanju. Čudi se ljudima koji svojim nečinjenjem pomažu da se nečasne radnje i postupci dogode. Zamera onima u veri što ne veruju iskreno. Nevernicima prigovara otuđenost od vere – pravog puta u život koji vodi kroz ljubav.
Poznato je da je Bosna i Hercegovina rodila mnoge književnike najvećeg ranga: Ivu Andrića, Mešu Selimovića, Aleksu Šantića, ali i mnoge druge. Ovaj mladi autor koji piše savremenu peoziju bez nekih posebnih ograničenja, svoj uzor, čini mi se nije pronašao u nekom od dela starijih autora. On traži novi put i uveren sam u to – našao ga je.
I na kraju: ova knjiga i njen autor zaslužuju mnogo veću pažnju i mnogo plodniju i širu analizu, ali to u ovom trenutku ne smatram potrebnim. Za to će biti vremena nakon izlaska knjige iz štampe i nakon njene promocije. Mislim da će posle prvog izdanja ove knjige uslediti drugo, treće… uz punu podršku nadležnih državnih institucija BiH gde će nadležni prepoznati novi i to veoma dobar pesnički izraz, prepoznati pesnika koga čeka svetla pesnička budućnost.
Zato uz dužno poštovanje mladog autora i ove njegove divne knjige – rukopisa lucidnog naziva RUSTEMOV AH sa zadovoljstvom preporučujem ovu knjigu za štampanje, čitanje, ponovno štampanje i uvođenje u školske programe.
Sa najplemenitijim željama,
Simo B. Golubović
Ostrvo sunca Grado/Italija, maja 2014.
Izvor: RUSTEMOV AH, IK KULTURA SNOVA, ZAGREB, 2014 ISBN: 9789537844486
Nermin Delić 